Visoka štampa je vrsta štamparske tehnike kod koje su elementi koji prenose boju izdignuti, dok su slobodne površine udubljene. Sama boja nanosi se u jednakoj debljini valjkom na štamparske elemente, a osnovni principi dobijanja otiska u visokoj štampi su pritisak ploče o ploču; valjka o ploču ili valjka o valjak.
U okviru visoke štampe izdvajaju se postupci: knjigoštampe,
- akcidenične visoke štampe,
- novinske rotacione štampe,
- štampanja beskonačnih obrazaca,
- fleksografičke štampe,
- leterset štampe,
a za svaki postupak visoke štampe mora da postoji specijalna štamparska forma.
Istorija visoke štampe
Visoka štampa je najstariji oblik štampanja. Na Bliskom Istoku su počev od III veka p.n.e. upotrebljavali drvene pečate za štampanje na mekoj glini, dok se u Evropi postupak visoke štampe proširio u XV veku.
Osnovna prednost visoke štampe je izuzetna oštrina slova i zato se smatra idealnom za štampanje knjiga tj. teksta. Glavni nedostaci se odnose na komplikovanu izradu cilindričnih formi za štampanje; lošu raspodelu štampanja kod upotrebe ravnih štamparskih formi i veliku štetnost po zdravlje zaposlenih u štamparijama prilikom korišćenja olova za livenje slova.
