Svetlo štampa je postupak ravne štampe kod koje se omogućuje prenos finih tonskih vrednosti bez razgrađivanja slike na rasterske tačke, zbog čega se najviše koristi za štampanje reprodukcija u velikim formatima.
Po svom tehnološkom postupku svetlo štampa se razlikuje od drugih štamparskih tehnika. Razlika je u tome što se štampanje vrši sa površine svetloosetljive želatinske mase. Za izradu štamparske forme koriste se filmski negativi. Kao nosilac forme koristi se staklena ploča debljine 1cm preparirana želatinom i senzibilirana kalijum-bihromatom. Na pripremljenu ploču nanosi se montaža sa filmovima i osvetljava. Na taj način se na povšini ploče dobije reljef sa štampajućim i neštampajućim elementima.
Svetlo štampu je 1885. godine pronašao Francuz Alfons Luj Poatven. Svoj puni procvat ova tehnika ravne štampe doživela je između 1885.-1914. godine, kada se intezivno koristila za štampu razglednica i umetničkih reprodukcija.
