Materijal koji se upotrebljava u knjigoveznici. Lepenka se izrađuje namatanjem više različitih slojeva papira na mašini sa okruglim sitom pri čemu se slojevi papira međusobno slepljuju. Savitljiva „siva lepenka“ (knjigovezačka lepenka) se izrađuje od starog papira sa dodatkom celuloze, „smeđa lepenka“ (kožna lepenka) od celuloze sa dodatkom tekstilnih i kožnih otpadaka. Sličnog sastava je i
(„lejaut“; engl.: layout – izlaganje, nacrt) Uobičajen naziv za nacrt strane za prelom u knjigotisku ili za montažu u dubokoj i ofsetnoj štampi. Za jednostavne štampane stvari dovoljna je samo izrada skice. Za prospekte ili knjige sa slikama izrađuje se lepljenjem od otisaka klišea i sloga (otisaka u stupcima, šifovima; ili od kopija filmova) tzv. maketa u
(‘šif’; nem.: Schiff – lađa) Uobičajen naziv za metalnu ploču, obrubljenu sa tri strane čeličnim okvirom debljine 12 mm koja se upotrebljava u slagačnici za olovni slog. Na „lađu“ se stavljaju stupci složenih redova u dužini do 40 cm. 98 Stubac sloga se „veže“ (omotava) kanapom i otiskuje kao prvi otisak sloga za korekturu pre preloma (up.
(grčki: xeros – suv, graphein – pisati; elektrofotografija) Elektrostatički postupak umnožavanja pri kojem se original snima na ploču na koju je nanesen sloj nekog poluprovodnika (selen i drugo). Pri projekciji na ploči nastaje za kratko vreme elektrostatička slika iz privlačnih i odbojnih delova. Ako se ploča zatim napraši negativno naelektrisanim prahom boje („toner“), boja će se zadržati samo na
Postupak ravnomernog slepljivanja dva jednako velika dela („izrezak“) papira, kartona, folije itd. zove se „kaširanje“ („laminiranje“) – što je suprotno od „nalepljivanja“ koje se odnosi na dva različito velika dela (up. „navlačenje“, „lepljenje“). Proces kaširanja Proces koji se zove kaširanje omogućava nam da sve odštampane slike prelepimo na tvrđu podlogu i tako ih izložimo u