(„kler-obskir“; franc ; clair obscur – svetlo-tamno) Naziv za vrstu drvoreza rađenog na osnovu svetlo-tamnog crteža („clair-obscur“). Delovanje ovakve tehnike leži u uključivanju nosioca crteža (obojena hartija sa pokrivnim belilom) u oblikovanje slike. Kod clair-obscur štampe se zbog toga ne koriste svetline na štamparskoj ploči, tako da umesto njih deluje belina papira. Prilikom štampe u boji se

Zastareo naziv koji se nekada upotrebljavao za nagrizanje na cinkanim pločama (v. autotipija, ofsetna ploča).

Cilindrična štamparska mašina radi na principu pritiska cilindra na ravnu štamparsku formu. Pritisak je slab i ne vrši se istovremeno na celu štamparsku formu, nego se okretanjem cilindra postepeno prelazi preko nje. U cilindrične mašine ubrajaju se: mašine izrađene sa jednim cilindrom, koje mogu biti sa jednookretnim obrtajem štampaćeg cilindra i dvookretne. Jednookretne mašine nastale su početkom XIX

Postupak heliografije pomoću svetlo osetljivih gvozdenih soli. Kopirni papir se potapa u mešavinu fericijan-kalijuma i gvozdene soli (amonijum fericitrat). Osvetljavanjem ove dve supstance stvaraju spoj plave boje netopiv u vodi. Zbog toga se kopije na heliografskom papiru nazivaju ‘plavim kopijama’ (»Blueprint« — ‘plava štampa’).

Jedinica anlgoameričkog tipografskog mernog sistema. Pismovna (slovna) veličina od 12 tipografskih tačaka (1 tačka = 0,376 mm). Dobila je naziv po Ciceronu – rimskom državniku i filozofu. Po nekima slova te veličine prvi je upotrebio Peter Šefer i to za izdanje Ciceronovih pisama; prema nekim drugim izvorima prvenstvo u izdavanju tih pisama pripada Sweynheymu i

Cantragovanje je razvrstavanje stranica odštampanih na istom tabaku, ili različitim tabacima i slaganje u blok koji ide na povez.

Cajtne (engl. crop marks) su oznake za obrez, big ili već neku sličnu doradu koja se vrši po pravoj liniji (perforacija npr.).

Brzohodna mašina je vrsta štamparske mašine za visoku štampu. Prvu brzohodnu mašinu je 1812. godine konstruisao Fridrih Kenig. Štampanje se odvija sa ravne, položene štamparske forme i sa jednim štampaćim cilindrom koji okrećući se prelazi preko forme. Štampa se dakle ne odvija (kao kod ručnih presa i zaklopnih mašina) odjednom na celoj površini forme, već

Pri mašinskom postupku bronziranja prethodno se odštampa kao podloga jedna lepljiva adhezivna boja preko koje se zatim naprašivanjem nanosi metalni bronzani prah.

Veoma svetle nijanse boja nastaju ako se čista boja meša („preseče“) sa transparentnim belilom ili pokrivnim belilom. Tonske boje su ili lazurne ili pokrivajuće i koriste se prema tome šta se želi postići. Uglavnom se štampaju kao tonska podloga. Zbog slabog pigmenta otpornost na svetlo je kod svih tonskih boja znatno umanjena.