(grčki: autos – sam + typos – otisak)
Fotohemigrafski postupak koji omogućuje reprodukovanje višetonskih slika u tehnici visoke štampe. Sve tonske vrednosti višetnoskih originala raščlanjuju se u sitne rasterske tačkice odgoarajući oblika i veličina.
Za potrebe visoke štampe (tipoštampa, knjjigotisak) izrađuju se rasterski klišeji.
U ravnoj štampi (ofsetna štampa) rasterski dijapozitivi ili negativi kopiraju se i obrađuju zajedno sa kopirnim predlošcima crteža i teksta. Postoje elektronski aparati za graviranje klišeja, koji izrađuju rasterske klišeje bez fotografskog posredovanja.
Radi se u većini slučajeva sa polutonske fotografije (a kod višebojnih slika sa ektahroma). Fotografija se pričvršćuje na izložnu tablu (ekran) reprodukcione kamere. Da bi se izradio rasterski negativ za knjigotisak, u kameru se ulaže ukršteni raster samo nekoliko milimetara ispred fotografskog osetljivog sloja originala. Za ekspoziciju služe veoma jake lučne lampe koje osvetljavaju original. Bele površine reflektuju najviše svetla, tako da se tu ukrštaju ‘svetlosni zraci’ i stvaraju samo sasvim male rasterske tačke, dok manje svetle površine reflektuju manje svetla, usled čega nastaju veće rasterske tačke. U izazivaču osvetljene srebrne soli pocrne, a neosvetljena mesta se prilikom fiksiranja ispiraju. Posle fiksiranja nastaje providan negativ koji se sastoji samo iz tačaka. Nosilac klišea je glatko izbrušena cinkana ploča prevučena svetlo-osetljivim slojem modrog laka (kopirni lak, otopina hromatnog šelaka). Cinkana ploča i negativ se stavljaju u kopirni okvir (kopija na metalu). Osvetljavanjem nastaje otvrdnjavanje kopirnog laka, usled čega osvetljena mesta postaju otporna na kiseline. Pokrivanjem poledine i ivica cinkana ploča je pripremljena za proces nagrizanja. Kod početnog nagrizanja (1/10 mm) i tamna mesta postaju nešto svetlija.
Postupak autotipije je otkrio Georg Meisenbach, a usavršio ga Carl Angerer.
