(ital.- aqua forte ; kiselina, mastilo – boja)
Akvatinta je grafička tehnika duboke štampe pri kojoj se ploča obrađuje hemijskim putem. Jedna od mlađih tehnika duboke štampe – postupak u tehnici bakropisa.
Akvatinta omogućava reprodukovanje polutonova pri površinskom štampanju. Na bakarnoj ploči se prvo izvlače konture i glavne linije crteža radiranjem, a zatim se vrši nagrizanje. Oni delovi crteža koji prilikom štampe treba da ostanu beli pokrivaju se tankom zaštitnom podlogom. U ‘komori za zaprašivanje’ u kojoj se mehom uzkovitlava fini prah materija otpornih na kiselinu (smola, asfalt, kolofonijum) ploča se zaprašuje, a zrnca praha se zatim zagrejavanjem iznad plamena zatope. Zrnca praha deluju kao fini raster, jer kod sledećeg nagrizanja kiselina može da prodre samo između pojedinih sićušnih čestica praha. Da bi se postigli različiti polutonovi, ploča se postepenim nagrizanjem i pokrivanjem različito duboko nagriza. Pokrivanje sa ‘zaštitnom podlogom’ ovde predstavlja neku vrstu negativnog slikanja, pri kojem u slici prvo nastaju svetli, a zatim tamni tonovi (up. postupak izvlačenja, postupak rasprskavanjem, raquele-postupak i postupak sa papirom sa slojem peska).
Tvorcem ove tehnike se smatra Žan-Batit Le Prens (1734-1781), koje je po prvi put predstavio 29 listova rađenih ovom tehnikom na Salonu 1769. godine. Tehnika postaje brzo popularna,, posebno u Francuskoj, gde se pojavljuju višebojni listovi visokog tehničkog savršenstva.
