Lasersko graviranje je odlično rešenje za pravljenje proizvoda za industrijsku, komercijalnu ili marketinšku svrhu. Vrlo precizno se može gravirati laserom na različitim materijalima za veoma kratko vreme.
Da li ste znali da laser nije topao (da ne greje)? Da li znate da je graviranje laserom lako kao da štampate na štampaču?
Evo nekoliko zanimljivih informacija o laseru koje možda niste znali:
1. Albert Ajnštajn je postavio prve temelje za pronalaženje lasera. Kada je imao 16 godina zamišljao je da juri zrak svetlosti. Ova maštovita ideja ga je vodila i pomogla mu da istraži, napiše i objavi „Teoriju relativnosti“ 1915. godine. Kasnije je dobio Nobelovu nagradu – 1921. godine za objašnjenje fotoelektričnog efekta.
2. Laser je skraćenica od Light Amplification by Stimulated Emission of Radiation ili u prevodu – pojačanje svetlosti pomoću stimulisane emisije zračenja. Za razliku od svetlosti koju emituju klasične sijalice, laserska svetlost je uglavnom monohromatska, tj. samo jedne talasne dužine (boje) i usmerena je u uskom snopu. Izmišljen je u SAD 1960. godine.
3. Maser je prethodnik Lasera. Pre nego što su se laser i mašine sa laserom razvile, naučnici su koristili Maser – skraćenica od Microwave Amplification by Stimulated Emission of Radiation i nema veze sa masažom.
4. Merenja razdaljine uz pomoć lasera. Davne 1969. godine, Nil Armstrong, Edvin Oldrin i Majkl Kolins su učestvovali u Apolo 11 misiji puta na Mesec. Jedan od zadataka im je bio da izmere razdaljinu Zemlje i Meseca. Astronauti su postavili retroreflektore na Mesecu koji omogućavaju precizno merenje razdaljine između ova dva svemirska tela. Retroreflektori su uređaji koji vraćaju svetlost izvoru pod uglom iz koga su primili svetlost. Merenje se svodi da se laserskom svetlošću pogodi retroreflektor i uhvati se odbijeni zrak na Zemlji. Prosečna razdaljina između Zemlje i Meseca iznosi 384,400 km. Retroreflektori i dalje stoje na Mesecu i o tome možete pročitati više ovde.
5. Svi smo čuli za lasersku preciznost, ali koliko je u stvari to „precizno“? Naučnici su merili i izmerili laserski snop. Pronašli su da je lasersko graviranje precizno do 1 nanometra – to je milijarditi deo metra – 1×10−9 m.
6. Laser nema visoku temperaturu. Zagrevanje materijala je posledica udaranja zraka svetlosti o površinu materijala i premeštanjem energije iz energije svetlosti u toplotnu energiju.
7. Zrak svetlosti iz lasera je toliko intenzivan da može da proseče i najgušće i najčvršće materijale kao što su čelik, keramika, mermer i slično.
8. Lasersko graviranje je prilično jednostavan proces. Iako ne zvuči tako, prilično je jednostavno gravirati laserom, kao što je na primer štampanje uz pomoć kućnog štampača.
9. 1974. godine laseri su po prvi put komercijalno upotrebljeni u supermarketima za čitanje bar kodova.
10. Korišćenjem lasera se danas sekvencira DNK. Laserom je moguće da se DNK iseče na manje komade i tako analiziraju manji delovi DNK lanca.
Šta mislite o svemu ovome? Ostavite komentar ili pročitajte više o uslugama laserskog graviranja klikom na dugme ispod.